Odštampajte ovu stranicu
10
novembar

Muzej u zgradi suda - sve u domenu nagađanja

Napisao 
Objavljeno u Kragujevac

Zvanično se čeka samo odluka Vlade Srbije da se ozvaniči davanje zgrade Suda na raspolaganje gradu Kragujevcu, a da li će potom grad upotrebiti ovu zgradu za novi gradski muzej ili za nešto drugo i šta, još uvek se ne zna. Stručni ljudi za sada se o tome i ne pitaju.

Prošlo je već nekoliko nedelja od kako se u skupštinskim materijalima našla informacija koju je potpisala ministarka pravde Nela Kuburović i u kojoj se govori o pretvaranju zgrade bivšeg Okružnog načelstva, odnosno Opštinskog suda, u zgradu budućeg Muzeja grada Kragujevca.

U pismu ministarke pominje se dopis grada Kragujevca, odnosno gradonačelnika Radomira Nikolića, u kojem se Ministarstvo i Vlada obaveštaju da postoji „spremnost“ da se za buduću Palatu pravde grad odrekne svojine nad jednom parcelom od oko dva hektara, ako bi za uzvrat Vlada donela odluku o ustupanju Kragujevcu prava korišćenja zgrade koja ima status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju, te stoga ne može da postane i imovina Kragujevca.

Kako je ispunjen uslov koji je Ministarstvo pravde tražilo da bi ustupilo ovu zgradu na korišćenje, sada se čeka samo odluka Vlade Srbije da to i ozvaniči.

Nekako u isto vreme gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić je u intervjuu za "Kragujevačke" izjavio da je smeštaj muzeja u zgradu Suda „nepouzdana informacija“. Tom prilikom je rekao i to da grad „ima ideju izgradnje još jednog muzeja, ali koji tip bi to bio ne zna se još tačno“, no jedan od ciljeva je da se tim muzejem privuku turisti. Ministarka pravde u svom dopisu decidno pominje Muzej grada Kragujevca.

Pomenimo da muzeji sa ovim nazivom postoje već u Beogradu, Novom Sadu i šire u regionu, u Zagrebu, Splitu, Šibeniku, Perastu, Zenici...

 

Preseljenje Narodnog muzeja?

 

Da li zbog toga što se čeka konačna odluka Vlade, ili zbog činjenice da u Kragujevcu i nije ostalo mnogo medija koji bi javnosti preneli više informacija o namerama grada da u zgradu suda useli Muzej (čija je to ideja, sa kim se osmišljavala, da li se stvarno planira Muzej grada Kragujevca ili neki drugi, kada bi se stvaranje novog muzeja realizovalo i uz koje kadrove, kako bi se prevazišao problem zabrane zapošljavanja u javnom sektoru...), tek priče o budućem muzeju u zgradi Suda danas su u sferi spekulacija.


Prema jednoj od njih govori se o ideji aktuelne gradske uprave da ovaj deo grada, gde se nalazi i nekadašnja Robna kuća „Beograd“, pretvori u prostor za kulturne objekte (uključujući tu i bivšu robnu kuću). Prema drugoj „priči“ jedna od ideja gradske uprave je i stvaranje muzeja posvećenog Obrenovićima s obzirom da se identitet grada Kragujevca gradi, između ostalog, i na tvrdnji da je Kragujevac „zavičaj moderne Srbije“, čemu je najviše doprinela ova kraljevska dinastija.


Mi smo ovom prilikom pitali nekoliko stručnih ljudi, mahom muzejskih savetnika i kustosa iz postojećih kragujevačkih muzeja, šta misle o ovoj ideji, odnosno kakav nam je novi muzej potreban koji bi bio adekvatan da se smesti u zgradu Suda.


Za Tatjanu Milosavljević, muzejsku savetnicu u Narodnom muzeju Kragujevac, još je velika nepoznanica da li se razmišlja o preseljenju Narodnog muzeja ili osnivanju nekog novog Zavičajnog ili Gradskog muzeja.


"Tu pre svega mora da se zna da li se planira da se mi preselimo tamo ili se planira da se pravi novi muzej, da li se planira da se pravi galerija i da li će tu biti više ustanova kulture ili samo jedna. Mislim da ljudi koji o tome odlučuju prvo treba da konsultuju struku, da vide šta je moguće i šta je realno. Čini mi se da oni uzimaju neke informacije „zdravo za gotovo“, bez stvarnog poznavanja muzejske delatnosti. Nama pravi problem upravo to što se osnovna funkcija i zadaci muzeja kod nas pogrešno shvataju. Nije posao muzeja da povlađuje populističkim potrebama. Naš je posao da čuvamo kulturna dobra i da ljude edukujemo. Primera radi, Muzej, kakav je u poslednje dve godine naš Narodni muzej, nije potreban ni struci, ni gradu Kragujevcu. Kragujevačkim muzejima je potreban novac i to pre svega za obavljanje osnovne delatnosti. Pogrešno je da se muzej vezuje za programe koje organizuje, on pre svega treba da se vezuje za osnovnu delatnost, a za osnovnu delatnost je potreban novac. Naravno, nama je potreban i novi prostor, pre svega za depoe. U ovom trenutku je ultimativno da arheološka zbirka dobije svoj prostor", kaže Tatjana.


Ova muzejska savetnica ocenjuje da su i gradski muzej i zavičajni muzej ustanove sa „užim ingerencijama“ od onih koje danas ima Narodni muzej u Kragujevcu. O ideji da ovde bude muzej posvećen Obrenovićima kaže da se nedavno na promociji tomova knjiga o zbirkama vezanim za Obrenoviće čulo da Kragujevac nema mnogo originalnih eksponata iz tog vremena, te da je većina kragujevačke zbirke novac.


"Tu prvo mora da se dobro razmisli i da se mnogo ljudi uključi. Ne može na prečac da se osniva neki muzej", smatra Bojana Topalović, viši kustos – istoričar Narodnog muzeja, koja ističe svoju neobaveštenost o temi i činjenicu da nije mnogo razmišljala o tome. Uz to dodaje:

„Dakle, mora polako da se planira. Tu postoji mnogo stvari koje treba da se obezbede i da se prilagode da bi se napravio jedan gradski muzej. Sa druge strane, u kontekstu priče o muzeju Obrenovića, šta smo mi do sada radili u Narodnom muzeju, a radili smo u kontinuitetu više projekata na prezentaciji zaostavštine Obrenovića. Čak i katalozi o Obrenovićima koje smo pripremali tokom 2013. i 2014. su zamišljeni kao deo procesa revitalizacije nasleđa porodice Obrenović. Zato se Narodni muzej i uključio u sve to, to je bila prilika da se popišu svi predmeti, da se saberu, evidentiraju, da se stručno i kataloški obrade”.


Na pitanje ko treba da se pita prilikom osnivanja novog muzeja, Bojana Topalović kaže da ne zna ko je sve nadležan, ali sigurno to jeste Narodni muzej Srbije koji je po zakonima nadležan za sve muzeje u Srbiji, kao i Ministarstvo kulture.

 

„Amerikanizacija muzeja“

 

"Iskren da budem, nisam razmišljao mnogo o tome", kaže Marko Terzić, kustos Muzeja „21. oktobar“ pri Spomen parku „Kragujevački oktobar“.

Po njegovom mišljenju „zgrada Suda je divna, ali ne treba da se na silu širi muzejska delatnost u gradu ako sadržaji neće biti u stanju to da isprate“. Njemu je interesantna ideja da se oformi Gradski muzej, ali ne misli da bi bilo dobro prebaciti Narodni muzej u te prostorije, uz ogradu da možda nema najbolji uvid i da možda greši.


"Kada bih se osvrnuo na svoje lične želje, ja bih voleo tu da vidim neki muzej savremene umetnosti, poput Luvra u Lensu, ekspoziture Luvra izvan Pariza. Verujem da bi takav muzej imao dobru posećenost. Kad razmišljam o tome šta bi bilo prigodno, možda bi bio prigodan neki tipski muzej, poput etnografskog. Osnivanje novog muzeja svakako bi značilo da se više odvaja za kulturu, što bi bilo na korist svima i što bi se vratilo gradu. U tom smislu ovo je plemenita, hrabra ideja, ali nisam siguran da je to realno. Mislim da bi o ovome morala da se otvori javna rasprava kao i da novi muzej zahteva zapošljavanje novih stručnih kadrova, kojih u Kragujevcu baš i nema, a onda tu dolazi i pitanje konceptualizacije, radova na formiranju novih zbirki", zaključuje Terzić.


On smatra da bi dobra ideja bila i da se u ovaj prostor usele Narodna biblioteka ili čak FILUM, kao podstanari i beskućnici kragujevačke kulture i obrazovanja.


"Mi možemo samo da razmišljamo o našem muzeju, a da izmišljamo druge muzeje teško", kaže Nataša Nikolić, muzejska savetnica, etnolog u Narodnom muzeju.

"Imamo mnogo preče stvari o kojima treba pre da se pobrinemo, da sredimo Amidžin konak, Legat LJubice Filipović, kuću u Dulenima... U nekim kontekstima pominje se sada Prirodnjački muzej iz Svilajnca, ali to je potpuno drugi tip ustanove, to je više edukativni zabavni park - spektakl, nego muzejska zbirka. To nema veze ni sa kulturom naše zemlje, ni sa čim. Mnogi razmišljaju o muzejima koristeći potpuno pogrešne premise. Ja to zovem „amerikanizacijom muzeja“, kaže Nikolić.


Svi naši sagovornici istomišljenici su kada kažu da je ova tema trenutno dosta nejasna. Ističu i da to nije jedina ideja o revitalizaciji muzejskog života o kojoj se u poslednje vreme govori (bilo je i priča o objedinjavanju svih muzeja, o promeni koncepta Muzeja „21. oktobar“), ali im je zajedničko da se o njima više raspravlja u političkim nego u stručnim krugovima, i to političkim, a ne stručnim argumentima.

 

TEKST JE AUTORSKO DELO GORDANE JOCIĆ (NEDELJNIK "KRAGUJEVAČKE")

Pročitano 436 puta
Ocenite ovaj članak
(0 Glasova)

Srodni članci