Odštampajte ovu stranicu
27
oktobar

Račun „Energetike” u blokadi, ako potraje staju kotlovi

Napisao 
Objavljeno u Kragujevac

Blokada računa koju je pre 20 dana aktivirala „Srbija gas” zbog duga od preko 900 miliona dinara već pričinjava ogromne probleme u poslovanju, ali ako potraje duže može da dovede do prekida rada preduzeća. Poslovodstvo tvrdi da je dobilo obećanje da će se račun ubrzo deblokirati

Vest da se kragujevačka „Energetika” DOO od 7. oktobra nalazi u blokadi koju je aktiviralo javno preduzeće „Srbija gas” zbog neplaćenog duga od preko 900 miliona dinara prvo je objavljena ne na zvaničnim medijima, već na sajtu stranke „Zajedno za Šumadiju”. Bojan Stojadinović, šef odborničkog kluba te stranke čudi se da ova firma, koja je državno preduzeće, biva zbog duga blokirana od drugog takođe državnog preduzeća., i da se to događa po prvi put.


Stojadinović smatra da je sve moglo i bez blokade, odnosno da je trebalo otvoriti pregovore o rešavanju duga bez dovođenja firme koja greje Kragujevac u delikatnu situaciju, sumnjajući da se ovde igraju neke političke igre preko leđa građana.
Milan Ćirović, generalni direktor „Energetike”, koji je ovu funkciju preuzeo 1. jula prošle godine, slaže se da tronedeljna blokada računa već pričinjava ogromne probleme preduzeću. Nabavka i plaćanje energenata je obustavljeno iako postoje dogovorene porudžbine, nema učešća na tenderima, a isporuka gasa je obustavljena svim kotlarnicama, pa čak i onoj u Kliničkom centru.

 

Na duži rok kritično

 

Ćirović kaže da je srećna okolnost što je preduzeće već nabavilo velike količine uglja iz „Resavice” i na zalihama ima oko 50.000 tona, što je dovoljno za duži period, kao i da ima zalihe od 1.200 tona mazuta koji je alternativa za rad onih pet kotlarnica koje se greju na gas.


- Ali, ovakvo stanje ne sme dugo da potraje. Ako se blokada što pre ne ukloni došli bismo u veoma tešku situaciju koja bi ugrozila dalji rad preduzeća. To bi imalo veoma teške posledice jer je „Energetika”glavni snabdevač Fabrike oružja „Zastava” fluidima i električnom energijom i to snabdevalje ne sme da stane ni jedan minut, plus što grejemo oko 20.000 stanova u gradu i privredu i ustanove, kaže Ćirović.


On napominje da je poslovodstvo u kontaktu sa nadležnima u Vladi i Ministarstvu energetike i da uz pomoć gradske vlasti neprekidno traju pregovori da se blokada što pre skine, za šta su, kako tvrdi, već data obećanja od nadležnih, a da se nakon toga krene u pregovore za rešavanje velikih dugovanja.

Đirović pojašnjava zašto je do blokade uopšte došlo, kada je ranije nije bilo i pored neosporno ogromnog duga. Naime, „Energetika” je od 2005. do 2015. godine bila u postupku restrukturiranja. To je značilo i zaštitu od prinudne naplate dugova i blokada nije moglo da bude.

Čim je ovaj postupak okončan polovinom prošle godine ta zabrana je ukinuta, pa su poverioci počeli da sporovode prinudnu naplatu. Tako je „Srbija gas” aktivirala sve stare tužbe za dug još od vremena razdvajanja delova „Zastave” pa preko perioda restrukturiranja, i blokirala račun jer je morala da sprovodi prinudnu naplatu kako dug ne bi zastareo, glasi objašnjenje direktora. On dalje tvrdi da ovo nije prvi put od izlaska preduzeća iz restrukturiranja da se račun blokira, ali da se uvek pravio dogovor sa „Srbijagasom”, tako da su i sada na vezi sa njima i očekuju povlačenje blokade. U tome im redovno pomaže lokalna samouprava i gradonačelnik.

Ali, ako država ispuni obećanje i ukine blokadu, pa krene u pregovore, sa kakvim predlozima će izaći „Energetika”? Direktor Đirović kaže da je stare dugove nemoguće vratiti i da jedini predlog preduzeća koji može da bude na stolu jeste otpis dela tih dugovanja ili konverzija duga u kapital firme.

U samom startu, kada je dekomponovana stara „Zastava”, bilo je to 2001. godine, osnovni dug preduzeća je bio 2,2 milijarde dinara. Do perioda restrukturiranja, i tokom njega dug je danas narastao na nekih 12 milijardi dinara, dakle za 10 milijardi. Kako je došlo do tako astronomskih gubitaka?

- Moglo je da dođe zbog visokih plata, ali ne pojedinačnih direktorskih, već prosečnih u firmi, što je povezano i sa prekomernim brojem zaposlenih i ugroženih relativnih odnosa u zaradama, potom zbog skupih kredita, ali i zbog socijalne cene, dakle, neekonomske cene grejanja koja nije bila stalno na snazi, već u pojedinim periodima, i najviše zbog skupljih nabavki energenata, zaključuje Ćirović.

 

Pozitivno poslovanje

 

Kako su ti dugovi nastajali vidi se, po Ćiroviću, u ciframa iz tekućeg poslovanja. Sa dolaskom na čelnu poziciju on je dobio zadatak da tekuće poslovanje bude pozitivno, u čemu je uspeo jer je u prvoj polovini ove godine firma imala dobit od 62 miliona dinara. U istom periodu prošle godine imala je gubitak od 240 miliona dinara. Ako je to ranije bio prosek gubitka onda je za 10 godina tokom restrukturiranja u firmi nazidan gubitak od preko pet milijardi dinara. To je upravo sadašnji dug, jer su na osnovno dugovanje nakalemljene još veće kamate.
Direktor Ćirović uveren je da pozitivno poslovanje može da bude sa još većim dobitkom ako bi se prišlo ozbiljnim promenama u tehnologiji. Prvo, ako bi se ugalj kao glavni energent zamenio drvnom sečom, odnosno drvnim otpadom, sadašnja proizvodna cena jednog megavata toplote sa 46 evra pala bi na 15 evra. „Srbija šume” su dale otvorenu ponudu toplanama širom zemlje da pređu na ovaj energent i „Energetika” je među onima koji su se prijavili, a šumsko javno preduzeće garantuje snabdevanje drvnim otpadom godinama, pa i decenijama.

- I sa ugljem kao energentom mi bismo mogli cenu megavata toplote da smanjimo sa 46 na 20 evra, ali je potrebna promena tehnologije, što znači nova ulaganja. Mi sada grad grejemo visoko zagrejanom vodenom parom, što je dvostruki posao. Zamenom tehnologije grejali bismo samo vodu, što znatno smanjuje cenu, tvrdi Ćirović.

Nova tehnolgija i prelazak na grejanje vode omogućio bi i novo smanjenje broja zaposlenih, jer sadašnji postupak iziskuje dosta radnika. Ipak, da li i u ovom trenutku ima prostora za smanjenje radne snage. Ima, odgovara Ćirović, ali pod uslovom da država obezbedi sredstva za socijalni program, za što firma ne može da konkuriše jer ima status „ograničene odgovornosti.”

U „Energetici” je inače došlo do smanjenja radne snage sa oko 530 radnika pre dve godine na oko 470 u ovom trenutku. Od dolaska novog rukovodstva broj zaposlenih smanjen je za 16 ljudi. I to je uticalo da firma dođe do pozitivnog poslovanja, kao i smanjenje zarada jednom broju rukovodilaca koji su prednjačili. Tako je novo poslovodstvo objavilo da je troškove zarada na godišnjem nivou smanjilo za oko 100 miliona dinara. Ipak, blokada računa koja je uvedena ne gleda samo tekuće poslovanje već nameće rešavanje ogromnih starih dugivanja.

Dokle god ne bude zvanično ukinuta neizvesnost oko već započete grejne sezone će biti sve veća.


REAGOVANJE NA POHVALU

 

Kućni savet traži niže cene

 

Ono čime se novo rukovodstvo pred javnošću najviše pohvalilo jeste ušteda na nabavci jeftinijeg uglja u odnosu na period prethodnog menadžmenta za celih 40 odsto. Pohvala je izrečena u čuvenoj emisiji „Razmotavanje” Televizije Kragujevac koja je izazvala buru u javnosti jer drugoj strani nije data prilika da bilo šta kaže, pa je sve delovalo kao unapred sročena presuda.


Zbog ovog podatka Udruženje građana „Kragujevački kućni savet” već dva meseca javno traži da se u gradu cena grejanja smanji za 25 posto. Sa ovim zahtevom došli su na razgovor i kod diretora „Energetike” Milana Ćirovića. Njihovo obrazloženje je bilo da ako je ugalj najviše zastupljen u grejanju grada, a njegova cena je 40 odsto manja, to mora da dovede do pojeftienjenja grejanja.

- Zahtev ovog udruženja je neprihvatljiv. Zahvaljujući jeftinijem uglju mi smo iz zone gubitaka izašli u zonu pozitinog poslovanja. Naš je zadatak da tekuće poslovanje bude pozitivno i u tome smo uspeli. U ranijem periodu troškovi proizvodnje su mogli da budu kakvi god hoćete jer zbog restrukturiranja nije mogao da bude bloikiran račun, a sada kao što vidimo, može. Zato bi sniženje cene od 25 posto nas ponovo dovelo u gubitke. Zahtev građana je legitiman i svako smanjenje cena bilo kojih komunalnih usluga je dobrodošao za kućni budžet, i za nas prihvatljiv, pod uslovom da se steknu uslovi o kojima sam govorio. Da se reše stari dugovi i pređe na novu tehnologiju i energente koji bi znatno smanjili cenu proizvodnje. Do tada zahtevi su neopravdani i dalje insistiranje na njima, i pored objašnjenja koje je dato, samo bi služilo da pojedinci skreću pažnju na sebe. Pored toga, postoji uredba Vlade o formiranju cene koja se u Kragujevcu dve godine ne primenjuje, a po njoj bi grejanje moralo da poskupi za 6,8 posto. Neprimenjivanje uredbe je kršenje zakona. Da su ostale stare cene energenata iz predhodnog perioda cena bi po uredbi morala da se približi ceni grejanja u Beogradu, što je za 29 posto više nego kod nas. Cena grejanja u Kragujevcu je promenjena 1. januara 2013. godine za 14 odsto, a znajući koliko su energenti bili skuplji u to vreme čudno je što nije bilo inicijativa za smanjenje. Posmatrajući ekonomski to je bila štetna cena za „Energetiku” jer nije pokrivala tekuće poslovanje, a gledajući današnje cene to je granična ekonomska cena. Mi smo ovakvu tehnologiju nasledili iz prošlosti i ona je jedina koju ova država ima na raspolaganju. Do sada je Vlade nisu menjale, dok smo mi ispred „Energetike” pokrenuli konkretne inicijative i projekte, tako da ostaje da vidimo šta će vlasnik kapitala, Vlada i lokalna samouprava da odluče. Na kraju, Kragujevac je na 44. mestu u Srbiji po visini cene grejanja, od 57 toplana, što znači da smo među najjeftinijima, zaključuje Milan Ćirović.

TEKST JE AUTORSKO DELO REDAKCIJE NEDELJNIKA "KRAGUJEVAČKE"

Pročitano 1418 puta
Ocenite ovaj članak
(0 Glasova)

Srodni članci